Neravnopravna borba divnih instrumenata

Sviram harmoniku. Talentovan sam. Koji god instrument da mi stave u ruke, svirao bih dobro. To je zato što imam talenat (priznajem, volim da to kažem o sebi) i zato što sam kao dete mnogo vežbao (pročitaj: bio sam poslušan, a profesor harmonike i roditelji su bili neprikosnoveni autoriteti).

Zašto baš harmonika? Verovatno zato što je u kraju gde sam rođen i odrastao harmonika bila jedini pravi instrument. Sve ostalo smatrano je jeresi. I to ne bilo kakva harmonika, već dugmetara.

Divan instrument. Harmonika može da zameni mnoge druge, jer u isto vreme solira i svira ritam na „basovima“. Basovi su mali dugmići koji proizvode zvuk sličan onome što donose bas gitara i ritam gitara, ali nežnije, pitomije. Harmonika ima bogat ton: može da urla, šapuće, pa čak i da plače (a ima i fora da se natera da muče). Najlepše zvuči bez dodatnih efekata, bez mikseta i prateće opreme.

Dok sam bio vezan za svoj divni instrument, nisam mogao ni da slutim da će nas jednog dana iza ugla dočekati dva, takođe divna, ali „prgava“ instrumenta: saksofon i violina. Sjajni instrumenti – za one koji ih vole.

U takozvanoj akustičnoj svirci, bez mikseta, mikrofona (bilo bežičnih ili sa kablom), ova dva instrumenta ne bi imala šanse protiv moje harmonike. Prvo, nemaju basove (vidi objašnjenje gore). Trebala bi im podrška basa i gitare. Ili, naravno, harmonike.

Ali...

Sada, iz ove perspektive, u ovim godinama kada mi je sve jasnije, pomalo mi je žao što nisam svirao neki od ta dva instrumenta.

Zašto?

Na prvoj svirci gde su sva tri pomenuta instrumenta bila priključena na miksetu, moja divna harmonika je izgubila bitku. Saksofonov snažan, prodoran zvuk i visoki, piskavi tonovi violine zasenili su sve. Na radost publike, naravno. Nisam ljubomoran, ali me je iscrpela ta borba da se moj instrument čuje ravnopravno. Fizički i emotivno.

Zato, dragi budući muzičari, ako imate dilemu između ova tri instrumenta, birajte između lepote (harmonike) i snage (saksofona i violine). Mada, istini za volju, snaga ponekad može da proizvede i lepotu – posebno uz pratnju harmonike.

Uostalom, nije slučajno što je veliki Taško Načić u filmu Sabirni centar uskliknuo: „Je..m ti orkestar bez harmonike!“