Fensi Fifi
Kao i više od polovine stanovnika u mom kraju, i ja imam psa. Sve se dogodilo spontano, kao neplanirana trudnoća. I kao što to biva s iznenadnim vestima, okolina je prvo bila u šoku, a onda smo svi počeli da tražimo opravdanja za to što nas je zadesilo. Valjda smo želeli da nastavimo „po starom“ s novim članom.
Sve bi se lepo uklopilo, da moj novi član i ja nismo zamenili uloge. Totalni obrt. Postala sam Fifi, fensi Fifi.
Dovoljan je bio jedan pogled sa šapica preko njuške, posle prvog povraćanja, da priznam da sam kapitulirala. „Da, ljubavi, biće sve kako tvoje oči kažu.“
I sve što sam znala, propalo je: principi, granice, doslednost, razum – sve je nestalo.
Kao ljubitelj knjiga, priznajem problem, pa sam, naravno, potražila savete stručnjaka. Oni vam obično kažu nešto što vas natera da se osećate kao potpuni idiot:
- Postavite pravila.
- Zadajte osnovne komande.
- Nagradite dobro ponašanje.
- Ignorišite neželjeno ponašanje.
- Redovno trenirajte uz povodac.
Sve to zvuči smisleno, i verujte mi, sve sam probala. Ali sada moj novi mali partner i ja izgledamo ovako:
- Postavio mi je pravila jasno i bez pogovora: zna se kada mu dajem da jede, da spava po celoj kući, izlazi kad god on to poželi, a čim legne na patos, odmah mu se pridružujem da ga mazim.
- Svakog dana u isto vreme zadaje mi komande koje sa osmehom ispunjavam.
- Nagradi me svaki put za dobro ponašanje tako što obavi nuždu uvek kad ga neko gleda, pa ja, naravno s osmehom, to pokupim jednim potezom.
- Neželjenog ponašanja nema – mislim, lakše mi je ovako.
- Redovno me trenira u šetnji uvek poznatom rutom, jer me je sramota da me vuče u suprotnom pravcu svaki put kad pokušam da promenim trasu.
A ja se, svaki put, lepo pripremim za izlazak, baš kao fensi Fifi, samo da moj stalni član ne bi slučajno bio osramoćen kad mu neko priđe i kaže kako je presladak i ima predivan ljudski očaravajući pogled.