Samostalni život daljinskog upravljača
„Gde je daljinski?“ pitanje je koje me izbaci iz takta svakog dana, pa i nekoliko puta dnevno. I svaki put se pitam da li je moguće da uvek ostavim daljinski upravljač od televizora na istom mestu, a on me nikada ne sačeka tamo gde ga očekujem. Kao da se, nekim čudom, sam premesti na drugo mesto, samo da bi se posle izvesnog vremena pojavio upravo tamo gde sam ga najpre tražila. Deluje gotovo kao da daljinski ima svoj „vlastiti život“, sa sopstvenim sklonostima i hirovima, i kao da voli da nestane baš u onom trenutku kada mi je najpotrebniji.
Fenomen „samostalnog života“ daljinskog upravljača može se objasniti nizom naših podsvesnih radnji i navika:
- Automatski gestovi: Verovatno često stavimo daljinski na isto mesto, ali u žurbi ili dok smo rasejani, možda ga malo pomerimo ili odložimo na obližnju površinu koja nam u tom trenutku ne izgleda kao tipično mesto za njega.
- Selektivno pamćenje: Naš mozak ponekad „filtrira“ sećanja. Iako smo ubeđeni da uvek stavljamo daljinski na isto mesto, moguće je da u trenucima kada to ne učinimo, naš mozak jednostavno ne registruje tu promenu.
- Mikropremeštaji: Sitni predmeti poput daljinskog upravljača mogu lako biti pomereni drugim stvarima, kao što su jastuci, novine ili knjige. Ovi neznatni pokreti često prođu neopaženo.
- Stres i distrakcije: Kada smo pod stresom ili razmišljamo o nečemu drugom, naš mozak može ignorisati očigledne stvari koje su nam ispred nosa.
Ovo iskustvo nije jedinstveno i verovatno se dešava mnogima. U većini slučajeva, to je kombinacija distrakcije i uobičajenih gestova koja dovodi do toga da daljinski završi tamo gde ga na kraju i pronađemo. Iako su ova objašnjenja racionalna i logična, priznajem da će mi trebati još dosta vremena da prestanem da verujem kako moj daljinski vodi neki svoj „samostalan život“. U međuvremenu, nastaviću da se iznova iznenađujem kada ga pronađem na mestima na kojima sam ga već nekoliko puta tražila, a nikada ga nisam našla.