Popodnevna dremka - taj blaženi osećaj dok tonem u popodnevnu nirvanu proporcionalan je intenzitetu dezorijentisanosti kada se budim iz nje. Ipak, volim to. Posebno zimi, kada mrak rano pada, a sat pokazuje sedam sati. Ponekad se desi da u tom trenutku počnem da se spremam za posao, da bih ubrzo shvatio da je ipak veče.
Sviram harmoniku. Talentovan sam. Koji god instrument da mi stave u ruke, svirao bih dobro. To je zato što imam talenat (priznajem, volim da to kažem o sebi) i zato što sam kao dete mnogo vežbao (pročitaj: bio sam poslušan, a profesor harmonike i roditelji su bili neprikosnoveni autoriteti).
Momci, svirate fenomenalno. Na mojoj svadbi je svirao "taj i taj" orkestar. Platio sam ih dosta, ali ne mogu da vam priđu po kvalitetu, iako su poznati. dve kuće, i čekaju veselje da sve to pokažu. Ne sme da bude promašaja – svaki od hiljadu gostiju mora da zna za orkestar koji će da nastupi. Mora i da se vidi kako novac leti ka muzičarima. Tada se rađa takmičarski duh...
