Šta je sve Bella ciao
Bella ciao je nastala u 19. veku u krugovima beračica pirinča kao pesma uz rad. Najviše zbog upečetljivog početnog motiva melodija postaje društveno prihvatljiva i podloga za nove tekstove. U 20. veku prolazi kroz značajne kulturološke transformacije, od himne otpora i simbola oslobođenja od nacionalfašizma u Italiji, do simbola novih političkih ideja modernog čoveka.
Može se posmatrati u različitim kontekstima. Zabavljački je danas najrasprostranjeniji i često je inicijalni motiv „poziv“ na početak i podizanje energije u klubovima, na ulici u protestnim okupljanjima, na utakmicama među navijačima. Energija koju Bella ciao ima u svom prepoznatljivom muzičkom motivu je ta koja ima snagu da pokrene mase.
Najrasprostranjenije je znanje o pesmi koje je vezuje za talas političkih oslobodilačkih akcija u periodu oko Drugog svetskog rata, pa se i tekst koji je u toj verziji i danas koristi kao „originalni“ u različitim zabavljačkim obradama.
Postoje dve paralelne trase koje ne bi trebalo da se ignorišu kad je Bella ciao u pitanju: prva se tiče upravo njene snažne energije koja nosi sa sobom ideju otpora dominantnoj političkoj ideologiji, dok se druga duboko urezala u kontekst zabave i nadmetanja ko će i koliko da uspe od nje na napravi još bolju obradu.
Ovaj vid rada sa pesmom, baš zahvaljujući muzici kao otvorenoj i najdostupnijoj umetnosti iz sfere zabave, dopušta da Bella ciao gubi na svojoj autentičnosti i snazi otpora pojedinca društvu. Teško je slušaocu koji muziku razume i koristi kao sekundarni faktor (sluša bez udubljivanja) da proceni koji su to parametri koji čuvaju osnovni kvalitet pesme, a koji je urušavaju.
Bez mnogo osude i kritike različitih autora i verzija, na ovom mestu izdvojiću 3 primera obrade Bella ciao koji su dijametralno suprotni. Prvi kao negativan, drugi kao u potpunosti originalan, treći kao aspekt koji pokazuje potencijal i snagu pesme kroz sve svoje aspekte: tekst, muziku i dodajem, energiju koju prenosi.
Goran Bregović i njegova prepoznatljiva intermuzikalnost u kojoj nema mesta umetničkoj originalnosti odličan su primer grube komercijalizacije i muzičke nesenzibilnosti. Verzija je sjajan primer promašaja vidljivog u brzim i nelogičnim promenama tempa, u ritmičnosti koja inače održava dinamiku energije koja je u ovoj pesmi sasvim proizvoljno izvedena, u prenaglašenoj folkloristici balkanske potrošačke muzike, ukratko.
Manu Chao to radi na drugi način, sa istim poštovanjem prema sebi kao umetniku i prema pesmi koju obrađuje. Svaki od aspekata, Manu Chao zadržava i uređuje na svoj način, daleko od svaštarenja. I na španskom i u pop-rege obradi Bella Ciao zadržava revolucionarnu snagu i energiju.
Bella ciao u kinematografiji može mnogo više nego na svom terenu, u muzici. Spoj slike i reči posebna je tema i ovde bih ukazala na potencijal Bella ciao u seriji La casa de papel. U savremenoj medijskoj komunikaciji, format kakav je La casa de papel sa ozbiljnom dramskom, tehničkom i finansijskom infrastrukturom nudi veliki kreativni prostor u kojem muzika može svojom snagom da oblikuje ceo serijski ciklus.
Svojim značenjskim potencijalom Bella ciao je postala himna priče ispričane u pet sezona istovremeno oblikujući odnose likova, pojačavajući njihova osećanja i dajući težinu moralnim vrednostima. Zahvaljujući ovoj seriji, Bella ciao nadišla je okvire televizijske priče i postala sinonim prevladavanja životnih iskušenja sa kojima se svakodnevno susreće moderni čovek.
Bella ciao je „alat“ mnogih muzičkih grupa. Nikako se ne treba zaustaviti na ova tri primera i u formiranju stavova o muzici uvek treba čuti sve ili makar koliko vam to stomak dozvoljava.
Možete se složiti ili ne, sasvim je u redu, odabir muzike (umetničke kao i popularne) jeste deo ukusa pojedinca. Ali, kad je slušate ili učestvujete u njoj, uradite to savesno i odgovorno prema sebi jer muzika koju slušate deo je vašeg ličnog identiteta, pa budite obazrivi prema sebi.
Prof dr Mirjana Matović
